ВИМИНАЦИЈУМ

Остаци римског града и легијског логора налазе се у непосредној близини села Стари Костолац, удаљеног 12 кш од Пожаревца. Као главии град провинције Горње Мезије представљао је важан војни и адмипистративни центар. Најзначајнији остаци града евидентирани су на дссној обали Млаве, изграђсни у другој половини I века.

Насеље на левој обали Млаве добило је статус муниципијума 117. за време владавине цара Хадријана, а статус колоније Виминацијум је стекао за време цара Гордијана III. Од средине I века овде је била стационирана легија VII С1аисИа.

Право ковања новца град добија од 239, а средином IV века постаје епископски центар. Хунска разарања 441. обележила су крај економског и културног развоја Виминацијума. Јустинијан је 535. обновио град на левој обали Млаве и изградио мање војно утврђење. Виминацијум је угрожен изградњом ТЕ Костолац „Б“ и радом ПО Дрмно.

Истраживањем овог простора, који представља периферију старог града, откривсно је више некропола са око 13.000 гробова и 40.000 већином изузетних археолошких предмета, остатака објеката цивилног насеља, економија, луксузних имања и занатског центра.

Значајно откриће су и два аквадукта. Археолошким истраживањима античког града и војног логора од 2002. откривени су северна капија, и градске терме, а изван логора маузолеј.

Прва археолошка ископавања вршена су 1884, потом 1902/3, 1972-1974, 1977-1992, 1997, а од 2000. до данас изведени су радови на заштити северне капије и маузолеја.