Смедеревска тврђава је тврђава у Смедереву коју је на ушћу реке Језаве у Дунав у другој четвртини 15. века (од 1428. године) подигао деспот Србије Ђурађ Бранковић (1427—1456), по њој назван Смедеревац.
Тврђава је по свом типу класична водена (опкољена је Дунавом и Језавом, а са југа вештачким шанцем који повезује две реке) равничарско утврђење што је чини јединственом у српској средњовековној архитектури. За узор приликом градње узет је Цариград и његови бедеми. Према својој површини од 10ha 41a 14m² (11,3272ha према мерењима из 1975. године) без спољашњег бедема и кула односно 14.5ha са њима, представља једну од највећих тврђава у Европи и највећу тог типа.
Има основу разнокраког троугла (550m x 502m x 400m) у чијем је северном темену је смештен мањи разнокраки троугао (75m x ?m x ?m) који формира Мали град. Остатак утврђења чини Велики град.
Снага смедеревских бедема показала се приликом османских опсада:
Сјајан дизајн утврђења може се видети на основу чињенице да на њој, од окончања српске градње средином XV века и османског додавања четири артиљеријске куле 1480. године, није учињена никаква преправка све до краја њене војне употребе у другој половини 19. века, након што је, са још неколико утврђења, 1867. године предата кнезу Србије Михаилу Обреновићу (1839—1842, 1860—1868).
Тврђава је претрпела значајна разарања током светских ратова од бомбардовања и експлозија. И поред тога задржала своју монументалност. Данас је Велики град махом у рушевинама и изложен зубу времена. На простору Малог града изведени конзерваторски и рестаураторски радови чиме му је донекле враћен пређашњи изглед. Цела тврђава се од 1946. године налази под заштитом државе.
Мали град је често поприште културних и спортских манифестација. Током Смедеревске јесени он постаје културна престоница Смедерева и поприште одржавања многобројних представа и концерата.
Фото:
,