ТВРЂАВА ГОЛУБАЦ

Тврђава Голубац је средњовековна тврђава, споменик културе од изузетног значаја. Налази се у Националном парку Ђердап, на десној обали Дунава, 4 km низводно од данашњег насеља. Смештена је на високим литицама, на месту на ком се река сужава, на самом улазу у Ђердапску клисуру.

Тврђава је грађена лепезасто и састоји се од три дела: предњег, задњег и горњег града (са цитаделом). Чини га укупно 10 кула и две велике колске капије. Испред тврђаве је било цивилно насеље, о чему данас сведоче само неки делимично истражени објекти.

Голубац је имао бурну историју. Током средњег века, водиле су се многе битке око њега, нарочито између Османског царства и краљевине Угарске. 1867. године, турска посада је напустила Голубачки град, који је предат српском кнезу Михаилу Обреновићу. У савремено доба Голубац је популарна туристичка атракција на Дунаву. Током 2012. године је започет пројекат ревитализације тврђаве у оквиру којег је изграђена обилазница и тунел, а до краја 2017. се првобитно очекивала комплетна обнова.

Голубачком тврђавом управља Јавно предузеће „Голубачки град-тврђава”. Тврђава је потпуно обновљена и свечано отворена 29. марта 2019. године.

Прошлост тврђаве

Средњовековни Голубац настао је на остацима старијег римског утврђења. Од 803. године, до 1018. године, подручје је припадало Првом Бугарском царству, Византијском царству од тада до 1193. године, а Другом Бугарском царству до 1257. године. Добар стратешки положај препознали су и средњовековни градитељи, те су искористили основе старијих утврђења за изградњу нових тврђава. Саграђен је на обали Дунава на самом улазу у Ђердапску клисуру, на литицама узвишења Радана.

На овом месту налазила се римска тврђава Vico Cuppae, а у средњем веку овде је подигнуто ново утврђење као војна тврђава за борбу хладним оружјем и важно стратешко упориште. На основу историјских, архитектонских и археолошких података сматра се да је град настао у другој половини 13. и почетком 14. века и да су га градили Срби. Временом је основни изглед тврђаве мењан, пошто је много пута дограђивана и прилагођавана потребама артиљерије, али свој данашњи изглед добила је крајем 15. века.

Голубац се први пут помиње у угарским изворима датираним у 1335, 1337, односно 1342. годину. Према овим изворима, тврђава се везује за угарског краља Лудвика I. Ипак, не зна се када и ко га је подигао, али је његову основу тј. „Горњи град” подигао српски односно православни великаш, о чему сведочи и православна капелица у саставу четврте куле. Град је потом проширен (на „задњи” и „предњи град”) током српске или угарске власти, иако није искључено да је у самом почетку изграђен у овој величини.

Последњу фазу у градњи спровели су Турци ојачавши шесту, седму, осму и девету кулу и додавши у продужетку спољашњег бедема ниску артиљеријску кулу која је надзирала Дунав и штитила пристаниште за шајке, које се уз њу налазило.

Фото: Denis Barthel, Miomir Magdevski, Branislav Mataruga