МАНАСТИР СТУДЕНИЦА

Манастир Студеница је мушки манастир српске православне цркве. Основао га је 1186. године српски жупан Стефан Немања. Године 1206. на место игумана долази принц Растко — у монаштву први архиепископ српски, Свети Сава — и под његовим старатељством Студеница постаје културно, уметничко, болничко и духовно средиште српске државе.

Старешина манастира је архимандрит Тихон (Ракићевић), са братством на челу од 2004. године.

Налази се на 57 километара јужно од Краљева, и на 44 километра северно од Рашке. Припада Епархији жичкој Српске православне цркве.

Манастирски комплекс састоји се од конака и четири цркве — Богородичне, Краљеве (цркве Светих Јоакима и Ане), цркве Светог Николе, и још једне, очуване у темељима. Богородичина црква у Студеници позната је као зачетница и најрепрезентативнији носилац рашког стила у архитектури, који је настао као мешавина романичких и византијских, тј. западних и источних средњовековних архитектонских утицаја. Цркву и дан−данас краси најбогатија романичка фасадна пластика у српској култури.

Поред тога, манастир је познат и по својој збирци фресака из 13. и 14. века, од којих је далеко најпознатија фреска Распеће Христово из 1207. године, једно од највећих достигнућа уметности средњег века.

Замишљена као својеврсни маузолеј родоначелника владарске лозе Немањића, Богородичина црква данас чува мошти великог жупана Стефана Немање, велике жупанице Ане (Анастасије) Немањић, првог српског краља, Стефана Првовенчаног и краља Стефана Радослава.

Као један од најстаријих и највећих српских средњовековних манастира, манастир Студеница представља непокретно културно добро Републике Србије и споменик културе од изузетног значаја. УНЕСКО је 1986. године уврстио Студеницу у листу Светске баштине човечанства. Често се наводи као први по достојанству, најугледнији српски манастир.

Фото: Марко Декић, Миша Стефановић, Sadko, Wikipedia