Манастир Градац се налази на уздигнутој заравни изнад Градачке реке, на ободу шумовитих падина Голије. Удаљен је 21 километар северозападно од Рашке и 12,5 километара западно од Брвеника и Ибарског пута. Манастир Градац је грађен између 1277. и 1282. године, као ктиторска задужбина српске краљице Јелене Анжујске.
Иако је овде сахрањена 1314. године, краљичиним моштима се временом изгубио траг. Према неким наводима, политички мотивисани археолози Завода за заштиту споменика културе Југославије су седамдесетих година 20. века намерно разбацали мошти Јелене Анжујске по манастирској порти, које су монахиње касније скупиле и сахраниле испод пода цркве. Несвакидашњи спој архитектонских тековина рашке школе и готике чини цркву манастира Градац јединственом у Србији.
Од 1979. године ова задужбина Немањића представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја. Игуманија манастира је мати Нина (Ђурђевић), а парох отац Никола (Ћурчић).
Све фреске Богородичине цркве су данас оштећене. Најбоље очувана је фреска Благовести, у линети на улазу у храм. У припрати су сачуване неке сцене из Богородичиног живота: Анина молитва у врту, Сусрет Јоакима и Ане, Рођење Богородице и Миловање, Одбијање дарова, Благослов свештеника и Ваведење.
На северном зиду наоса осликано је Успење Пресвете Богородице, на јужном Рођење и детињство Христово, а на источном још једном Благовести. На југозападном зиду су осликани оснивачи манастира, затим краљ Драгутин и краљица Каталина, а све их пред Богом заступају Богородица и краљ Стефан Првовенчани.
Фото:
, ,