Археолошко налазиште Ремезијана налази се на ужем градском подручју Беле Паланке. Римско и рановизантијско утврђење неправилне правоугаоне основе, са полигоналним кулама, подигнуто је на траси античког пута НаЈззш-бегсПса. Епиграфски споменици указују на рано формирање насеља које је градски статус добило вероватно за време Трајана као и на његов значај почетком III века.
Унутар утврђења откривени су остаци цивилне базилике са полукружном апсидом на западном делу, репрезентативни објекти у њеној непосредној близини и на више места остаци античких грађевина. Ван бедема смештени су тробродна базилика са крстионицом, вила и некрополе дуж прилазних путева са северне, источне и јужне стране града. Од IV века Ремезијана постаје седиште епископије, када у њој живи и ради епископ Никета. Урбанистичка схема касноантичког града није промењена ни у VI веку, током Јустипијанове грађевинске активности. Сондажна ископавања започела су 1956. године и, везана за грађевинске радове у граду, са прекидима трају до данас. На откривеним објектима извршени су конзерваторски радови.