РАВНА – TIMACUM MINUS

Лежи на левој обали Белог Тимока, североисточно од данашњег села Равна, на римском путу. Утврђење правоугаоне основе (110×138,5 м) настало је у I веку. Помиње се 78. године као седиште једне римске јединице, која је пребачена у Мезију. Обновом и доградњом, током IX века, утврђење добија куле у чије су зидове уграђени споменици са оближње некрополе из рапијег периода.

Последња обнова утврђења је из доба цара Јустинијана. Равна је тада била део унутрашњег лимеса заштите царства од провале варвара. Карактеристичио је да зидови појединих кула формирају троугао или петоугао са шиљастим завршетком на спољној страни.

Оваква ојачања добијају и друга утврђења из тог периода, или само поједине куле на местима где се очекује најжешћи напад непријатеља. Изван утврђења откривене су две грађевине: терме, североисточно, и једна цивилна грађевина са хипокаустом, југозападно. У средњем веку је на овом простору била велика некропола. Археолошка ископавања и конзерваторски радови су у току.

Утврђење

Timacum minus је био административно средиште рударског региона, чија је основна делатност била прерада бакарне руде. На челу овог региона (лат. territorium) налазили су се намесник провинције и заповедник легије. Најстарије утврђење датира из средине 1. века, када је овде била смештена римска кохорта лат. cohorts I Thracum Syriaca, под заповедништвом Вецилија Модеста, коју око 169. године смењује лат. cohors II Aurelia Dardanorum.

Кастел је четвороугаоног облика и обухвата површину од око 2 хектара. Најстарије утврђење, настало средином или крајем I века, окружено ровом, чинили су земљани бедеми са дрвеним кулама на угловима и палисадом. У другој фази, на почетку II века, изграђено је камено утврђење правоугаоног облика са заобљеним угловима и унутрашњим квадратним кулама.лат. (Porta principalissinistra, капија, налазила се на средини западног бедема, а на северу је био други улаз, мањих димензија.

У наредној фази изградње, која се везује за период првих готских упада на територију Горње Мезије у последњој трећини III века, подигнуто је укупно 13 квадратних кула дефанзивног карактера (делимично су избачене ван линије бедема), од квадера пешчара и кречњака. У изградњи кула су коришћени и секундарно употребљени жртвеници и надгробни споменици. У овој фази су обновљене западна и јужна капија. Јужна капија, која је откривена током ископавања 1993-1995. године, представља најбоље очуван и истражен део фортификације ове фазе изградње.

Фото: Завичајни музеј Књажевац