СРЕДЊОВЕКОВНИ ГРАД ЗВЕЧАН

Средњовековни град Звечан је тврђава у Србији, недалеко од истоименог насеља, северно од Косовске Митровице. Налази се на врху угашене вулканске купе (око 800 m нмв) која се уздиже одмах изнад Ибра.

Историја

Подигнут је са првобитном наменом заштите и надзирања важних караванских друмова који се ту укрштају (за Косово и Метохију ка југу, Ибром за Моравску долину ка северу и за Босну ка западу), да би касније поред тога служио и за заштиту Трепчанских рудника.

Представља један од најстаријих данас очуваних српских средњовековних утврђења, али није познато када је подигнуто, иако је извесно да континуитет утврђења на том простору датира још из антике, а можда чак и из праисторије.

На историјску сцену улази 1093. године када је био погранично утврђење у саставу Србије, којом је тада владао велики жупан Вукан (крај XI века-1112. или 1115) који је из њега кретао у своје походе на Косово које се тада налазило у саставу Византије.

У склопу тврђаве се налазио један од краљевских дворова Немањића, а у њој је живот окончао и краљ Стефан Дечански (1321—1331). Османлије су га заузеле непосредно после косовског боја (1389) и у њему је постојала стална војна посада до XVIII века када је град напуштен и препуштен зубу времена.

Само утврђење формира утврђени Горњи Град на врху узвишења са подграђем заштићеним ниским бедемом на југозападној падини.

Посебну снагу самом утврђењу давала су два извора на падини, која су тајним пролазима била повезана са цитаделом на врху.

Данас је Звечански Град већином у рушевинама, али се на основу неколико кула које су опстале и остатака бедема на врху усамљене узвишице и даље може наслутити његова некадашња импозантност.

Фото: Sonioa, Geograf208,