ПЕЋИНА РИСОВАЧА

Налази се на истоименом брду, у непосредној околини Аранђеловца. Пећина представља једно од највећих, најдужих и најбогатијих дилувијалних станишта. Улазни део пећине уништен је током радова у оближњем каменолому. Испод садашњег улаза, у примарним слојевима, откривени су грагови ватришта прачовека.

Културни слој дебео је преко 5м. Стратуми у којима су сачувани трагови најстаријих станишта палеолитског човека на Балкану, по својим геопалеонтолошким одликама, одређују припадност насел>у квартарних ловаца средњег палеолита (старије камено доба), геолошком раздобљу Wurm I-II (око 50.000 година пре н. е.). Од покретног археолошког материјала пронађена су бројна силексна (селетијенски стругачи, шиљци) и коштана (шила, глачала, бодежи) артефакта, типична за период средњег палеолита. Фосилни остаци животињскихврста, откривени устратумима пећине, показујуда њихов највећи број припада пећинском медведу.

Упоредо са њима јавља се и степска фауна: цервиди, еквиди и бовиди. Археолошка ископавања започета 1952. трајала су пуне три деценије. У периоду од 1996. до 2001. године, осим спелеолошких истраживања, извршени су радови на уређењу и презентацији: санација паркинг простора на левој обали реке Кубршнице; изградња туристичких терминала и јавне чесме на паркингу; скулптура „Бизон” од гранита, рад вајара Милорада Ступовског, израђена у оквиру симпозијума скулптуре „Бели Венчац“, намењена је парковском простору Рисовачког комплекса.