БЕЛО БРДО

Налази се у селу Винча на десној обали Дунава, крај ушћа реке Болечице. На основу стратиграфије и археолошког материјала, праисторијско насеље неолитске цивилизације дели се у две фазе: винчанско- тордошку и винчанско-плочничку фазу из 5250. до 4250. године старе ере. У културном слоју, дебљине 10,50 гп, уочено је девет грађевинских хоризонага. Насе/ве првог хоризонта имало је земунички облик стана, а у осталих осам грађене су куће квадратног облика, подизане на местима на којима је вршена нивелација терена. У залеђу насеља били су изузетно повољни услови за живот.

Од покретног археолошког материјала карактеристични су налази биконичних здела, пехара на нози, амфора, жртвепика и нросопоморфних поклопаца. Посебну врсту налаза чини изузетно богата и разноврсна пластика: ваљкасте и пљоснате махом стеатопигне статуете. У Винчи је откривена и велика старосрпска некропола. Прва систематска ископавања започела су 1908, 1911-1913, 1924, 1929-1931. и 1933-1934; потом 1978-1986; а 1998-1999. и 2001 -2006. истражују се површине које се надовезују на оне којеје открио и истражио Милоје М. Басић. Израдом софтверског пакета АгсћаеоРаскРго! археолошки локалитет Бинча представљен је на Европском самиту археолога у Солуну 2002. и светском конгресу у Бечу 2003, где је програмски пакет оцењен као јединствен пример у светској археологији за документовање и трајну заштиту истражених локалитета.